Lepota je u malim stvarima oko nas

Ova prilično obična fotografija prikazuje sve, samo ne običan trenutak u mom životu. Trenutak i osećanje koje jos uvek živo pamtim.

Nakon tri i po godine rada, fokusirana samo na jedan veliki projekat, jedan veliki cilj. Nakon tri intenzivne nedelje neprekidnog, danonoćnog pisanja i editovanja, koji su prošli dok trepneš okom. Nakon 24 neprospavana sata formatovanja, ispravki, štampanja i uvezivanja, kada je sve što je moglo pošlo naopako u poslednjem trenutku. Uspela sam. Noć je bila topla i lepljiva za mart i slavuji su cvrkutali, dok sam se vozila biciklom iz kancelarije u 5 sati ujutro, kroz predgrađe Berlina utonulo u san. Odspavala sam sat vremena pre odlaska u fakultetsku službu sa postdiplomce (koja radi samo dva sata dnevno, dva dana u nedelji i da, naravno da je ovo bio poslednji mogući dan za ovaj zadatak). I predala sam moj doktorat. Nisu falile strane, nije bilo mrlja od mastila ili krive štampe; javni prevoz nije kolabirao, nije pukla guma na biciklu, nije mi falio jedan papir ili da sam neki formular pogrešno popunila. Zaista sam uspela.

Čoveče, što je to bio čudan osećaj. Ipak čovek ne postigne tako nešto svakog dana. Ali bila je to tako obična stvar, odneti papire u neku kancelariju i otići bez njih. Bez fanfara da obeleže da si ipak u nečemu važnom uspeo.

Još stvari je ostalo da se završi, ali osećaj je bio kao da se, ono što sam osećala kao breme celog sveta, naglo podiglo sa mojih ramena. Šetala sam kroz botaničku baštu, još jedno mesto gde sam radila, dok sam razgovarala sa roditeljama preko telefona. Kada smo završili razgovor, osvrnula sam se oko sebe. Sunce se krilo iza oblaka i slabašno je duvao osvežavajući vetrić. I kišne kapi visile su sa borovih iglica kao mali biseri. Nasmešila sam se.

Pine Needles Pearls
Klikni na sliku da je uvećaš

Shvatila sam da uopšte nisam mogla da se setim kakvo je vreme bilo prethodnih nedelja, prosto ga nisam ni primetila. Fokusirana na jednu stvar i potpuno uronjena u misli, prolazila sam pored ovakvih malih čuda, propuštajući lepe stvari koje su me okruživale svakog dana.

Ponekad zaboravimo da primetimo lepe trenutke dok jurimo za snovima. A ponekad je potreban samo jedan takav trenutak da nas na to podseti. Lepota je u malim stvarima koje nas okružuju, svakoga dana. Otvorimo um i oči i dopustimo im da nam izmame osmeh.

 

Za više lepih trenutaka pogledajte Galeriju.

Gradska lepota

Tračak lepote se zaista može pronaći u našem svakodnevnom okruženju. Sve što je za to potrebno, je mentalno prisustvo da ih opazite, trenutak da ih vrednujete i srce da u njima uživate.

Gradska priroda

Priroda nije uvek na dohvat ruke kada živimo u gradu, ali je često udaljena za jednu kratku šetnju ili vožnju.

Mnoge vrste su pronašle impresivne načine da se adaptiraju i prosto bujaju u gradskom okruženju. Novo istraživanje ukazuje da se u gradovima odvija evolucija vrsta koje u njima žive, tako da se time čak stvaraju nove vrste.

Biljke

Prema tekućim procenama, na svetu danas postoji oko pola miliona biljnih vrsta, od kojih je tek polovina otkrivena i opisana. Jedina taksonomska grupa koja se smatra raznovrsnijom od biljaka su gljive (očekivanih 1.5-5 miliona vrsta) i tvrdokrilne bube (1.5 miliona vrsta).

Ovakva ogromna raznolikost biljnog života rezultat je adaptivnih promena koje su individuama omogućile da se prilagode na raznorazne uslove životne sredine. Biljke ne mogu jednostavno da odšetaju, zato su razvile strategije prilagođavanja na različite tipove zemljišta, načine oprašivanja, dužinu dana, temperaturu, vlažnost, nadmorsku visinu itd. Sve divlje biljke su deo prirode, u kojoj obavljaju važne funkcije, o kojima zavisi, između ostalog, i opstanak čoveka.

Šume

Šume su kuća gotovo polovini do sada opisanih vrsta biljaka, životinja i mikroorganizama.

Pod šumskom steljom, korenje drveća je usko povezano sa mrežamastim telom gljiva, koje im pomažu bolje upijanje vode i hranjivih materija iz zemljišta. Podzemne mreže gljiva ujedno omogućavaju drveću da se na neverovatan način međusobno poveže i komunicira.

Planine

Oko 80 % slatke vode na Zemlji poreklom je iz planina, odakle tokovi nizbrdo formiraju potoke i reke.

Planine su veoma bogate biodiverzitetom i naseljavaju ih vrste koje su jedinstvene za određena područja. U ekološkom smislu planine su kao izolovana ostrva u pejzažu, međusobno razdvojena nizijama, čiji drastično drugačiji ekološki uslovi ne dopuštaju planinskim vrstama da se prošire.

Nebo i oblaci

Boje koje vidimo potiču od svetlosti vidljivog spektra, odnosno uskog opsega talasnih dužina unutar elektromagnetnog zračenja sunca. Iza predivnih boja neba koje se prikazuju u zoru i sumrak, na delu su magični fizički procesi rasipanja i prelamanja svetlosti, a oblaci često doprinose dramatizaciji scene.

Mora i okeani

Okeani prekrivaju skoro dve trećine površine naše planete i u njima je sadržano preko 96 % vode na Zemlji. Ovo je gde je život nastao, gde se evolucijom razvijao tokom 3.5 milijardi godina, i gde se, na najneverovatnijim mestima čiji uslovi više podsećaju na neke vanzemaljske, mogu naći neka od najčudnijih živih bića poznatih nauci.

Potoci i reke

Slatke vode – jezera, reke, potoci i močvare – pokrivaju manje od 1 % kopnene površine na Zemlji, ali su zato izuzetno bogate biodiverzitetom. Naseljava ih čak 6 % od ukupnog broja poznatih vrsta na svetu.

Jezera

Slatke vode – jezera, reke, potoci i močvare – pokrivaju manje od 1 % kopnene površine na Zemlji, ali su zato izuzetno bogate biodiverzitetom. Naseljava ih čak 6 % od ukupnog broja poznatih vrsta na svetu.